У протеклих годину дана приметио сам необичну ствар како се пуше у поп музици: уметници који говоре о пијењу вина о чему ништа не знају. То се дешава у „Супер Рицх Кидс“ Франка Оцеан-а („превише флаша овог вина не можемо да изговоримо“) и у гостујућем стиху Андреа 3000 у „Сиктеен“ Рицка Росса („једемо док нас трбух не заболи, а затим идемо и грабимо најбоље вино и попијте га као да знамо из ког грожђа и регије је дошло. ')
Можда двоје није сасвим службени феномен, али чини чудан ударац у иначе снажној струји модерне винске моде у поп музици (види: Цристал, Санта Маргхерита, Аце оф Спадес). Песме укључују превише слојева играња улога да би се знало како се Оцеан или Андре 3000 лично осећају према вину, али Оцеан - или Оцеан-ов карактер - имају једну ствар тачну: Имена вина могу бити лудо зезнута за изговор.
суво бело вино за кување
Докази сугеришу да би винаријама било добро да им то не буде лакше: недавна студија са Универзитета Броцк открила је да је већа вероватноћа да ће људи платити вишу цену за вина са тежим за изговор имена.
Иако очигледно уживамо да плаћамо привилегију да не можемо да изговоримо бренд, морам да кажем да, на крају потрошача, то што гласно изговарамо непознато име вина може бити понижавајуће искуство. (Мој колега Тим Фисх написао је одличан чланак о овој прошлој години .) Проблем је још већи у томе што оно што је „тачно“ рећи у земљи из које потиче вино можда није „исправна“ американизована верзија.
Овај проблем није специфичан за вино. Одрастао сам на Хавајима, где постоји велики јапански утицај, па се нешто попут караоке изговара на јапански начин, 'ках-рах-ох-каи', са звуком 'р' који се спушта између 'л' и 'р , „оно што водичи за изговор називају„ ретрофлек клапном “. Када сам се преселио на копно, открио сам да Американци кажу „царе-ее-ох-кее“, за шта сам у почетку сматрао да је помало урнебесан, једноставно сам се исцрпео, а сада, бар кад сам на копно, и ја то тако изговарам.
Са именима вина која имају различита американизована и оригинална изговора, видим аргумент за било коју страну, и генерално нисам особа која би осуђивала. Моје прво правило када је вино у питању гласи „немојте да се људи осећају лоше“. Живот је сувише кратак.
Али кад морате да направите избор, искрено сам знатижељан: На који начин изговарате вина? Амерички, или страни начин? Молимо вас да своје мисли оставите у коментарима. Контекст је фактор, очигледно, али обично се подударам са америчким изговорима. У наставку сам навео неке примере, а бацио сам и неке америчке винарије са страним речима у њиховом имену. (Ово нису изговори прописа из речника, али приказани најбоље што можемо фонетски.)
Француска вина која се понекад изговарају на амерички начин
Боллингер [француски: Бохл-ахн-ЗХАИ, американизован: БОХЛ-ин-зхур]
Таиттингер [француски: Таи-тахн-ЗХАИ, американизовано: ТАХ-тин-зхур]
Романее-Цонти [француски: Ро-мах-НАИ Кохн-ТЕЕ, американизован: Ро-мах-КНЕЕ ЦОН-тее]
Америчке винарије са страним речима које се изговарају на амерички начин
А.П. Вин [Аи Пее ВИНН]
Цхатеау Ст. Јеан [СХА-тов САИНТ ГЕНЕ]
Цхатеау Сте. Мицхелле [СХА-тов САИНТ Мее-СХЕЛЛ]
Савет: Претражите видео записе о вину на винефолли.цом или ИоуТубе ако желите смернице за изговарање шкакљивих имена. Можда нећете пронаћи „исправан“ изговор, али ако копирате некога, бар нећете бити једина особа у историји која га је погрешно изговорила.